Crveni karanfil je simbol borbe radničke klase u svetu a sve je, da se podsetimo, počelo u Čikagu velikim radničkim demonstracijama održanim 1. maja 1886. godine. Na protestima je učestvovalo nekoliko desetina hiljada radnika, tražeći veće nadnice i bolje uslove rada. Moto tih demonstracija bile su tri 8 – 8 sati rada, 8 sati odmora, 8 sati kulturnog obrazovanja. U žestokim sukobima sa policijom poginulo je šest radnika uz veliki broj povređenih. Petorica vođa protesta su kasnije osuđena na smrt, a troje na dugoročne kazne zatvora. Plaćena je visoka cena, ali očigledno drugačije nije moglo.
Kroz čitav devetnaesti vek trajala je neprestana borba radnika za svoja prava, a 1. maj se od 1890. godine obeležava i slavi kao Međunarodni praznik rada.
Kod nas, danas, Prvi maj će proteći u znaku uvelih crvenih karanfila i ponekog prisećanja na žrtve sa početka ovog teksta. Uslovi rada slični su sa onima kada su pale žrtve i nastale demonstracije ali niko se neće buniti, neće biti protesta, kapitalisti, tajkuni, opozicionari pa zašto ne reći i sindikalci mogu mirno po svetskim mondenskim destinacijama uživati u produženom vikendu.
U svetu se proslavlja različito, naročito demonstracijama i borbom, dok kod nas roštiljanjem u prirodi, korišćenjem za putovanja i izlete, bez ikakvog pomena o socijalnom statusu ljudi koji jedva preživljavaju sve te tranzicije, svo zlo i muku neoliberalnog kapitalizma.
Zato ako do sada niste krenuli negde, spremite se i krenite u prirodu, Srećan 1. maj, Praznik rada!